Velika je radost imati brata ili sestru, a kako li je tek kada su on ili ona isti ti, tj. kad ste blizanci!? U školi sam pronašla braću blizance Jana i Nou Oktizović u 3.b i sestre blizanke Karlu i Saru Jokić u 5.c te razgovarala s njima.

Tko je tatin(a) sin/kći, a tko mamin(a)? 

Noa: Ja sam tatin sin, a moj brat je mamin sin. 

Sara: Moja sestra Karla je tatina kćer, a ja sam mamina.

Imate li isto društvo (npr. kada idete van)? 

Noa: Da, imamo isto društvo, lakše rečeno dijelimo sve prijatelje.  

Sara: Da.

Možete li nam ispričati neku anegdotu? 

Sara: Kada sam bila mala, bile smo u zoološkom vrtu i ja sam mazila ponija. On me ugrizao, ja sam se počela deratI, a ništa me nije boljelo.  

Noa: Ja sam htio Jana lupiti, on se pomaknuo i ja sam lupio sam sebe po krevetu. Imao je više sreće nego pameti.

Karla: Išle smo u školu i ja sam zaboravila spakirati knjige. Na sreću nastavnica me pustila s nastave. Vratila sam se kući po knjige, ali sam zaboravila engleski. Kada smo došle kući, mama me pitala zašto nismo ponijela engleski, a ja sam smuljala da mi Sara nije rekla da ponesem.  

Koliko se često svađate i koji je razlog svađi? 

Jan: Većinom se svađamo tko će prvi igrati igrice, tko je pobijedio u igricama…

Sara: Jako često. Najveći je problem što se naše svađe temelje na glupostima.  

Volite li se oblačiti isto? 

Jan: Ne, nemamo isti stil.

Sara: Ne, ne volimo iste stvari.  

Dijelite li stvari ili svatko ima svoje? 

Karla: Nekolicinu, ali ne volimo dijeliti stvari. 

Noa: Pa neke stvari, ali ne baš sve.  

Pišete li jedno drugom zadaće? 

Sara: Ne, ali si pomažemo, npr.  meni će Karla pokazati engleski, a ja njoj nešto drugo. 

Jan: Ne, svatko piše sam. 

Slažete li se međusobno? 

Noa: Da, uvijek smo složni. 🙂

Karla: Većinom, npr.  kada trebamo odlučiti hoćemo li ići u Mc ili na bazene. 

Lucija Kovačević, 5.b